Analiza odredbi koje regulišu funkcionalni imunitet tužilaca

Evropska praksa primene imuniteta u odnosu na javne tužioce i njihove zamenike pokazuje da oni ne bi trebalo da uživaju opšti, već samo funkcionalni imunitet. Ovakvo ograničenje, prema mišljenju Venecijanske komisije, dovodi do smanjenja potencijalnih koruptivnih aktivnosti.

Funkcionalni imunitet predstavlja vrstu pravnog imuniteta koji se pruža zvaničnicima i služi da ih zaštiti od krivične i građanske odgovornosti za kršenje zakona izvršeno prilikom vršenja njihove javne funkcije. Ovaj vid imuniteta tužilaca i zamenika tužilaca je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisan Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu.

Analizirajući odredbe Ustava i Zakona koje regulišu funkcionalni imunitet tužilaca, projektni tim pripremio je sveobuhvatnu analizu ovih odredbi, sa ciljem njihovog unapređenja i približavanja evropskom zakonodavstvu i praksi.

Iako su u najvećem broju slučajeva odredbe Ustava i Zakona u skladu sa međunarodnim mišljenjima i praksama, Analiza odredbi koje regulišu funkcionalni imunitet tužilaca je pokazala da postoji prostor za unapređenje odredbi domaćeg zakonodavnog okvira posebno u pogledu proširenja obuhvata materijalnog funkcionalnog imuniteta (predloženo je proširenje ovog imuniteta i na odluke donete u vršenju tužilačke funkcije) sa jedne, a sužavanje domena primene procesnog funkcionalnog imuniteta (predloženo je da odobrenje za lišenje slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, umesto Narodne skupštine daje Državno veće tužilaca) sa druge strane. Ovako dati predlozi u Analizi sadržani su u promeni Ustava. Poređenjem domaćeg Ustava sa ustavima drugih zemalja, kroz pripremljenu Analizu je utvrđeno da regulisanje pitanja imuniteta tužilaca u samom Ustavu nije preterano često u praksi drugih država. Posledica toga su identične odredbe propisane Zakonom o javnom tužilaštvu, koji bi prirodno trebalo da bude pravni akt koji detaljnije reguliše ustavne odredbe.